✍️ Autor: Predrag Dupalo

📅 Datum objave: 16.05.2026.

🕹️ Datum izlaska igre: 07.05.2026.

🎮 Platforme: PS5, PC, Xbox Series S/X, Nintendo Switch 2

📚 Žanr: Akciona parkour avantura

🎧 Ocjena: 5 / 10 kao igra, 9/10 kao doživljaj te na kraju 7,5

Beethoven & Dinosaur (Annapurna Interactive čedo) je studio koji radi na igri Mixtape, a osnovao ga je australijski developer Johnny Galvatron. Studio je postao poznat po veoma stilizovanim, emotivnim i muzički orijentisanim igrama koje spajaju interaktivnu priču i eksperimentalni gameplay. Njihova prethodna igra je bio The Artful Escape, psihodelična muzička avantura koja je privukla pažnju zbog vizuelnog stila, gitarske muzike i priče o identitetu umetnika. Mixtape nastavlja sa istim autorskim pristupom i sa snažnim fokusom na atmosferi, nostalgiji, muzici i emotivnoj coming-of-age tematici.

Ovo je verovatno igra skrojena za ljude koji su bili tinejdžeri devedesetih i odrasli u manjim gradovima i neće imati široku privlačnost kakvu možda sugerišu sve te ocene 10/10. Mnogi ljudi verovatno neće dobiti to nešto posebno i emocionalno iz nje i to je deo razloga zbog kog postoji određeni otpor prema igri i  deo kritika ima sasvim validne argumente i  ako si je igrao i nije ti se dopala, sasvim pošteno da je kritikuješ. Ovo je 4-5 časovna blago interaktivna igra koji služi kao nostalgična bomba za generaciju X i prikaz je poslednjeg dana adolescencije tri glavna lika kroz slice-of-life pristup. Ako te to ne zanima, verovatno ćeš mrzeti i igru. Niti priču niti glavne likove neću navoditi jer ne želim ništa da spojlujem.

Igra Mixtape studija Beethoven & Dinosaur rađena je u engine-u Unreal Engine 5. Animacija je urađena u potpuno stilizovanom maniru koji kombinuje 3D modele sa ručno animiranim pokretima i u stop-motion i claymation tehnikama. Najlakše je uporediti sa estetikom filma Spider-Man: Into the Spider-Verse zbog namerno nižeg frame rate-a animacije i jumpy pokreta likova. Developeri ističu da su animacije i lip-sync rađeni ručno kako bi igra imala specifičan handmade izgled, umesto klasične realistične animacije. Vizuelni stil meša MTV estetiku 80-ih i 90-ih, muzčke spotove i coming-of-age filmove kao što su Fast Times at Ridgemont High i Sixteen Candles. 

Muzika u Mixtape praktično nosi celu igru, nije tu samo kao pozadina, već svaka pesma predstavlja emociju, uspomenu ili trenutak kroz koji prolaze glavni likovi. Developeri su posebno istakli da su scene često građene oko samih pesama, a ne obrnuto. To je urađeno da bi se postigao jak osećaj nostalgije za 80-im i 90-im, sa miksom post-punka, shoegaze-a, alt rocka, new wave-a i dream popa. Muzika u igri je zaista core elemenat i direktno oblikuje atmosferu i ritam priče. 

Pošto je mjuza  esencija igre mora sva da se stavi na papir te sledi kompletna playlista pesama i izvođača iz igre:

“Atmosphere” — Joy Division

 “That’s Good” — DEVO

“Plainsong” — The Cure

“Just Like Honey” — The Jesus and Mary Chain

“Monochrome” — Lush

“Have You Seen Her?” — The Chi-Lites

“Remember When” — Mitch Murder

“State of the Heart” — Mondo Rock

“The Touch” — Stan Bush

“Most of All” — B. J. Thomas

“Roads” — Portishead

“Freak” — Silverchair

“Love” — The Smashing Pumpkins

“Candy” — Iggy Pop

“Galaxy in Turiya” — Alice Coltrane

“More Than This” — Roxy Music

“Spellbound” — Siouxsie and the Banshees

“Sensitive To Love” — Rainbow

“Witchi Tai To” — Harpers Bizarre

“Yesterday’s Hero” — John Paul Young

“Shine” — David Gray

“Dare” — Stan Bush

Gameplay je izuzetno pristupačan i da, većinom on-rails, ali i dalje zabavan. Čak i neko ko uopšte ne igra igre može da uzme ovo i lepo se provede. Priča je prilično zabavna i dobra, uprkos povremenim problemima tu i tamo. Nisam odrastao u Americi pa mi nije nostalgična na taj način, ali ima detalja koji su me podsetili na moje detinjstvo i mladost (svako ko je iole živio kao tinejdžer je pravio slične ili gotovo iste gluposti, da jeste kliše sve u igri ali i ti si kliše dragi moj kritičare i verovatno sa nula orginalnosti). Nadam se da ću u budućnosti igrati nešto slično ovome, ali sa još više pesama i možda bliže 2000-im ili 2010-im godinama, posebno iz indie-rock ili alternative žanra.

Ne slažem se sa ljudima koji tvrde da je ovo trebalo da bude film. Sviđa mi se što je video igra. „To nije igra” je jedna od najlenjih kritika koje neko može da iznese kao kritiku. Ako je What Remains of Edith Finch igra, onda je i Mixtape. Ako je Gone Home igra, onda je i Mixtape. Ako je Dear Esther igra, onda je i Mixtape. Koliko je ovo igra toliko je i interaktivni roman, ali ono što radi, radi veoma dobro. Pogađa sve prave note i uspeva da prenese ono što je želela da prenese. Baš sam uživao igrajući je, ali hiperbola a i hajka koja je okružuje je potpuno luda. Svakako je bila predodređena za osudu, da je bila totalno WOKE bilo bi drvlje i kamenje iz tog razloga, da se nije toliko svidela kritici, bilo bi propalo je DEI dete toliko da ga ni plaćena kritika ne voli, a da je došla i prošla, moguće da bi bio najbolji scenario, ali nije se desilo.

Dobre strane

Nostalgija

Muzika

Grafika

Ideja

Loše strane 

Manjak igračkog mesa

Trebala je ovo da bude punokrvna point n click avantura

Dužina