✍️ Autor: Predrag Dupalo

📅 Datum objave: 15.05.2026.

🕹️ Datum izlaska igre: 05.05.2026.

🎮 Platforme: PS5, PC, Xbox Series S/X 

📚 Žanr: Akciona parkour avantura

🎧 Ocjena: 6,9 / 10

Regular Studio je mali brazilski indie studio koji vode braća Luqui i Saiki. Studio je privukao pažnju zahvaljujući projektu Motorslice, akcionoj parkur igri inspirisanoj naslovima poput Prince of Persia, Mirror's Edge i Shadow of the Colossus. Njihov stil kombinuje brutalističku arhitekturu, atmosferične liminalne prostore ambijente i veoma fluidno kretanje kroz nivoe. Pre MOTORSLICE-a radili su i na igri Togges, ali im je upravo MOTORSLICE doneo veću međunarodnu pažnju. Studio je poznat po tome što kombinuje retro PS2/PS3 estetiku sa modernim Unreal Engine 5 tehnologijama.

Igrači kontroliše Slicer P, tomboy (izraz za devojčice ili devojke koje se ponašaju, oblače ili imaju interesovanja koja se tradicionalno povezuju sa dečacima ili muškarcima) junakinju poslatu u megastrukturu da je očisti od robotskih stanovnika. Na startu igre otkriva loptastog robota Orbie, koji ste zapravo vi i kamera u isto vreme. Malo toga vam se eksplicitno saopštava putem dijalog scena između P i Orbie, osim retkih nagoveštaja o lore sveta ili nekim drugim stvarima koje su prethodile događajima iz igre a za koje je P zainteresovana. Takođe u dijalog scenama ima i izvesna doza zadirkivanja, zezanja i flertovanja. Svet je zanimljivo zamišljen ali nije detaljno objašnjen i većina stvari su pojmovi tipa The Silent War, Alpha Structure, Prism, koji ne znače puno čak ni posle prelaska igre, nažalost.

Motorslice je parkur igra, što znači da je osnova gameplay-a navigacija kroz brutalističku megastrukturu, uspinjanje do njene najviše tačke, uz povremenu borbom ali samo kad se roboti nađu na putu. Svako poglavlje predstavlja sopstveni nivo na centralnom hub, što stvara dobar osećaj napretka jer je ceo svet tako povezan. Uprkos tome, Motorslice je linearna igra, sa dosta jasnom rutom koju treba pratiti, umesto da se oslanja na svoje parkur mehanike kako bi igraču omogućila da sam pronalazi načine da se popnu na vrh strukture i obračunaju se sa boss.

Iako je osnovna mehanika kretanja dobro dizajnirana, uvođenje dodatnih mehanika u drugoj polovini  kampanje od osam poglavlja otkriva neke očigledne probleme sa kontrolama, što često dovodi do nepotrebno frustrirajućeg iskustva. Na primer, osnovne opcije kretanja su skakanje, trčanje po zidovima i motorno sečenje, gde P zariva svoju motornu testeru u zidove i putuje duž njega. Ovo je isprva sjajno rešeno ali igra to pokušava da proširi otprilike na polovini tako što ubacuje odabir između vertikalnog i horizontalnog sečenja. Ovo je savršeno prirodna evolucija i bilo bi sasvim u redu samo po sebi, ali igra muči muku sa prevođenjem toga u svoju kontrolnu šemu, što često dovodi da u potpunosti promašite ulazne komande. Hakovanje isto je dosta problematična mehanika i dosta je kasno ubačena u igru.

Osim parkura imamo i borbu koja nije previše složena i ne dobija na složenosti kako igra napreduje. P jednostavno može da zamahuje svojom motornom testerom u prostoru i zadaje jedan do dva udarca, ima i charge attack, i air attack. Nema mnogo varijeteta neprijatelja, sa samo tri regularna tipa robota u svim chapters igre. Raznolikost se javlja u obliku različitih zamki koje se uvode vremenom, ali je i dalje pomalo slaba. Bossevi na kraju levela nisu borbene sekvence već predstavljaju produžene parkur zagonetke tokom kojih se P penje na džinovskog robota kako bi sekla njegove slabe tačke. Dizajn bossova je mešovit, a isto važi i za iskustvo pri savladavanju istih i u rangu je sa inspiracijom tj. Shadow of the Colossus.

Igra koristi Unreal Engine 5, i veoma je stilizovana i mešovita, najviše podseća na PS2 igre. P je prilično dobro predstavljena i živahna isto tako i njen verni pratilac Orbie. Igra odlično dočarava srazmeru i veličinu sveta tj. Megastrukture. Estetika igre uglavno je prestavljena kroz putinju, puste pustinjske ulice, koridore i hodnike, industrijske pogone i hale. Kolirit je zanimljiv ali nedovoljno iskorišćen.

Glasovna gluma je jako dobra ali je svedena na glavnu junakinju i pratioca Orbia. Muzika je dobra ali sa malo numera i kombinuje EDM kada se krećete kroz nivoe i drum n bass kada krenete u fajt ili kada rešavata final boss deonice.

MOTORSLICE je u suštini odlična, ali pomalo trapava parkur igra. Ima šarmantnu glavnu junakinju, ali joj nedostaje kvalitetno napisan scenario koje bi izvukao to nešto ekstra iz početno zanimljivog glavnog protagoniste. Iako su osnovne mehanike kretanja fantastične, igra ima određene probleme sa naknadno dodatim mehanikama, a koje nekad dodatno pogoršava dizajn nivoa. Uprkos tim manama, MOTORSLICE je generalno veoma dobro iskustvo.

Dobre strane

Glavni protagonisti P i Orbie i njihov odnos 

Parkur osećaj 

Odlično predstavljna razmera megastrukture

Dužina i težina igre

Loše Strane

Rudimentalna priča

Manjak raznovrsnosti u većini aspekata igre

Neke dodate mehanike u igri nisu baš ’’sele’’ kako treba