✍️ Autor: Predrag Dupalo

📅 Datum objave: 20.09.2026.

🕹️ Datum izlaska igre: 04.09.2026.

🎮 Platforme: PS5, PC, Xbox Series S/X, Nintendo Switch 2

📚 Žanr: Akciona avantura

🎧 Ocjena: 7,4

Onimusha: Way of the Sword razvio je interni Capcom tim, zvanično su počeli da rade na igri 2020. godine, procenili su da imaju dobar tim da iznese teret razvoja a i RE engine je sazreo dovoljno da ispuni zahteve igre. Režiser je Satoru Nihei, kome je ovo ujedno i debitantski naslov kao glavnog direktora, dok je producent Akihito Kadowaki. Onimusha serijal je do sada imao pet glavnih igara: Onimusha: Warlords (2001), Onimusha 2: Samurai's Destiny (2002), Onimusha 3: Demon Siege (2004), Onimusha: Dawn of Dreams (2006) i sada Way of the Sword (2026).

Onimusha: Way of the Sword prati legendarnog samuraja Mijamota Musašija, koji stiže u Kjoto početkom Edo perioda. Grad je zahvaćen natprirodnom katastrofom i preplavljen demonima poznatim kao Genma. Musaši dobija mističnu Oni rukavicu, koja mu omogućava da upija duše poraženih neprijatelja, te on pokušava da otkrije njeno poreklo i način da se oslobodi njene moći. Tokom putovanja suočava se sa demonima, moćnim mačevaocima i sopstvenim rivalom. Priča je kliše koji prati svaku japanštinu i ne treba se previše udubljivati u istu jer nema puno smisla. Pri tom svi ti mitovi su već toliko puta upotrebljeni u raznim igrama da je postalo već dosadnjikavo i predvidivo, jer je sve već dosta poznato. Sama atmosfera u igri ima izvesni body horror vibe koji dosta podseća na Silent Hill f.

Postavka likova u igri je isto dosta klišezirana i  čine je Mijamoto Musaši, glavni junak i nosilac Oni rukavice. Tipičan glavni lik u japanskim igrama, dopadljiv i sa dobrom dozom cinizma. Oni Lady, tajanstvena žena iz klana Oni koja prebiva u Musašijevoj rukavici i pomaže mu sa savetima u istraživanju i u borbi ali je i klasičan, Ghost in the Shell, narativni momenat, toliko puta viđeno do sada. Ono no Takamura, iskusni mačevalac i Musašijev saveznik. Viševekovni čuvar procepa i duhovni vođa. Izumo no Okuni, plesačica i ratnica koja želi da stekne moć potrebnu za uništavanje Genma. Čini se da je dodata zarad pukog produžetka same kampanje i hint mogućeg nastavka igre. Sasaki Ganrju (Sasaki Kodžiro), Musašijev veliki rival, takođe povezan sa Oni rukavicom. Klasičan animaština emo neshvaćeni negativac i totalni kliše. Šuten Dodži, moćni Genma i jedan od glavnih protivnika. Lady Murasaki, spisateljica i važan sporedni lik u priči, uglavnom daje smaračke chore misije tipa sakupi sve lion dogs na mapama koje smo već više puta prešli. Minamoto no Jošicune, legendarni ratnik povezan sa natprirodnim događajima.

U igri nema klasičnog RPG levelovanja lika putem XP-a i nivoa. Musaši postaje jači kroz dva odvojena sistema: unapređivanje opreme i otključavanje sposobnosti. Postoje tri glavna dela opreme, svaki sa pet nivoa: Mač koji povećava osnovnu snagu napada. Odeća/oklop koja povećava maksimalno zdravlje i izdržljivost. Oni rukavica koja povećava Oni energiju i snagu posebnih Oni oružja. Za upgrade su potrebni materijali poput gvožđa, kaljenog gvožđa, pamuka, kože, fine svile i tamahaganea. Nalaze se u sanducima, dobijaju kroz sporedne zadatke ili kupuju kod Jorimase za crvene duše. Generalno istraživanje je jako loše rešeno i dosadno u igri, iako imate lak način navigacije i mapu, sve se svodi da nađete gde se nalaze lestve i to vam u suštini omogućava da dođete do nekog chest ili sporedne misije. Uglavnom jako brzo postaje repetativno sa copy paste gameloop dizajnom.

Duše koje skupljate su mehanizam još od prvih Capcom akcionih igara i taj aspekt dele i Onimusha i Devil May Cry. Crvene duše su glavna valuta za sposobnosti, nadogradnje i kupovinu materijala i prvenstveno se dobijaju ubijanjem Genma demona. Žute duše služe za instant obnavljanje healtha. Plave duše koje pune energiju potrebnu za korišćenje Oni oružja.

Skill tree izgleda kao mreža međusobno povezanih čvorova. Ne biraš klasu, već postepeno otključavaš nove čvorove, pri čemu naprednije sposobnosti zahtevaju da prethodno aktiviraš ranije čvorove. Za otključavanje su potrebni crvene duše i posebni kamenovi i retki materijali pronađeni u sanducima ili dobijeni ubijanjem jačih neprijatelja. Skill tree  obuhvata nekoliko vrsta poboljšanja: nove kombinacije i napade mačem, jačanje pariranja, izbegavanja i Issen kontranapada, brže punjenje luka, snažnije ili punjive napade Oni oružjem, povećano skupljanje crvenih duša, poboljšanja kretanja i istraživanja, poput bržeg trčanja kroz Kjoto, koje ometa konstantno usporavanje kada naiđete na protivnik i užasno smara, pasivna povećanja zdravlja, izdržljivosti, štete i Oni energije. Uglavnom dosta distrakcija ali ako savladate parry i Issen sistem u igri, gotovo sve ovo možete da smatrate samo kozmetikom, što i jeste u većini igara ovog tipa. Znači, sistem je bliži akcionoj avanturi nego klasičnom RPG-u: nema pravljenja različitog builda i nema raspoređivanja poena u „Strength“ ili „Dexterity“ kategorijama, već samim materijalima jačaš opremu, a crvenim dušama i posebnim predmetima otključavaš konkretne borbene tehnike.

Grafika zahvaljujući RE Engine-u izgleda veoma kvalitetno, uz detaljne modele likova, realistično osvetljenje i bogato okruženje ali nažalost ovo važi samo u cutscenama, a kada krene gameplay na PS5 grafika u igri postaje užasno prosečna, lica su renderovana na nivou igara sa početka PS5 ere, od nekih naprednih tehnikalija i dalje nema puno toga, destruktabilnost okoline je na basic nivou, restriktivnost je sveprisutna i dosta razbija imerziju tokom igranja. Na standardnom PS5 konzola pruža stabilne performanse i dobar balans rezolucije i fps, ciljano je 60fps za optimalno igranje, dok PS5 Pro donosi oštriju sliku, kvalitetnije efekte i stabilniji frame rate. Razlika nije revolucionarna, ali je primetna, naročito na većim 4K ekranima i zbog upotrebe PSSR.

Glasovna gluma predstavlja jedan od slabijih elemenata igre: replike često zvuče usiljeno, prenaglašeno i nedovoljno uverljivo, što dodatno urušava ionako neujednačen ton priče, engleski dub je baš buranija a i japanski je teško preglumljivanje, tako da je ni to ne spašava. Zvučni efekti mačeva jesu dobri i prenose težinu udaraca, ali tome više doprinosi upotreba dualsense joypada, no sam game design i ostatak zvučne slike je prilično neupadljiv i teški prosek. Za audio i muziku bio je zadužen Capcomov Shunichi Suwa sa internim timom, a muzika uprkos japanskim tradicionalnim motivima, uglavnom je generična i ostaje na nivou teškog proseka, bez upečatljivih tema koje bi se pamtile nakon igranja.

Pored generičkog izgleda lokacija i konstanti copy paste dizajn, problem igre je predvidivost mehanike, koja se sastoji od pretrčavanja terena i ulazak u fiktivne arene u kojima se obično odvija fajt sa više neprijatelja ili neki mini boss fight event. Veliki problem igre je trivijalnost borbe sa NPC protivnicima kao i njihova reciklaža. Takođe užasno nervira recikalaža boss fights do iznemoglosti, tipa do kraja igre imaćete preko 20 borbi sa raznim varijacijama Byakue, da izludi čovek. Neki boss fights su zaista epski, Sasaki Ganryu, Ifuu & Burai (Duo Fight), Minamoto no Yoshitsune i zbog njih je vredno pregurati sav mediokritet koja igra baca na vas. Da bi to uradili morate da savladate, parry, block, dodge i Issen mehaniku. A IGN 10/10 ocena je totalna nebuloza i glupost. Mogla je igra biti daleko bolja da je tim iza nje bio fokusiraniji na ono što super šljaka a to je borba, umesto da su se fokusirali da rastegnu igru na dvadesetak sati. Šteta.

Dobre strane

Mehanika borbe

Neki epski boss fights

Stabilne performanse

Loše strane

Grafika je teški prosek

Repetativnost na sve strane

Sramno forsiranje boss fights, neki i preko dvadeset puta

Gluma je teški prosek