✍️ Autor: Predrag Dupalo – GameGround.ba

📅 Datum objave: 27.04.2026.

🕹️ Datum izlaska igre: 17.04.2026.

🎮 Platforme: PC, PS5, Xbox Series i Nitendo Switch 2, valjda

📚 Žanr: Action, TPS

🎧 Ocjena: 6.7 / 10

Pragmata je nova akciona SF Third-person shooter (TPS) igra kompanije Capcom. Direktor igre je Cho Yong-hee i ko-direktor, Yasuhiro Anpo. Igra je prvi put najavljena u junu 2020. tokom PS5 prezentacije, sa planiranim izlaskom 2022. Razvoj je trajao oko 6 godina uz dosta problema posebno oko gameplay mehanika. Igra je prošla kroz tzv. development hell i više puta je odlagana sa 2022. na 2023. pa onda na neodređeno, da bismo prošle godine dobili datum izlaska i  igra je zvanično izašla 17. aprila 2026 za sve aktuelne platforme (PC, PS5, Xbox Series), a sve su prilike da će Switch 2 verzija da kasni, jer je laka za portovanje :) . 

Razvoj igre Pragmata je bio prilično turbulentan i zanimljiv, početna ideja 2018.  je bila da će igra biti fokusirana na čistu akciju i istraživanje, sa jakim narativom i misterioznom SF atmosferom. Prvi trejler iz 2020. je više bio koncept art nego bilo šta drugo. Capcom je tek 2021. napravio neki konkretniji kostur budućeg i donekle unikatnog gameplay. 2023. je uobličen koncept dva lika koji funkcionišu zajedno u realnom vremenu android devojčica, Diana koja hakovanjem (mini-hakerske sekvence ili ti QTE) utiče na okolinu i protivnike i astronaut Hugh koji koristi klasična oružja i bori se protiv neprijatelja u stilu Leona iz RE serijala ali je tempo sporiji i taktičniji. Na kraju je igra ispala neki  hibrid akcije i puzzle mehanika u realnom vremenu, koja većini odgovara, ali nije baš da nema mana i da je nešto super orginalna kao što se mnogi kunu.

Igra je smeštena u blisku budućnost, nekoliko godina nakon što je čovečanstvo otkrilo lunum rudu na Mesecu. Novootkriveni mineral dovodi do lunarnog istraživanja lunafilamenta, materijala sposobnog da replicira bilo šta sa čime dođe u kontakt. Iznenada, Zemlja gubi komunikaciju sa istraživačkom lunarnom stanicom. Tim za intervenciju je odmah poslat, ali nakon njihovog dolaska dešava se ogroman lunarni zemljotres. Pragmata prati Hugh Williams koji je član Eurotas jedinice i misterioznu devojčicu Diana, koji se susreću na napuštenoj lunarnoj istraživačkoj stanici koju kontroliše veštačka inteligencija IDUS, nešto kao reciklirana Red Queen (Crvena Kraljica) iz Resident Evil serijala. Nakon lunarnog zemljotresa Hjuova ekipa gine i on biva izolovan i napadnut od strane Ai sistema baze koji šalje robote na njega.

Diana mu pomaže da se odbrani i pri tom otkriva da može da hakuje IDUS sisteme i pomaže Hjuju da preživi. Cilj je otkriti uzrok prestanka komunikacije i šta se zapravo dešava u bazi. Otkriva se tokom kampanje šta je zapravo pragmata i ko ima i kakve skrivene namere. Uglavnom zaplet dosta liči po obim i po stilu na klasičnu Resident Evil kampanju, prilično predvidivo i tanko, a i Capcom postaje poznat kao majstor reciklaže i podgrevanja sarme, nekad tiganje nekad rerna, pa tako i ovde, začudo da im i dalje to prolazi tek tako. Setup borbi su ala Dead Space, uđeš u fiktivnu arenu, igra ti blokira izlaze i spamuje neprijatelje, fora sa kompanjon na leđima je preuzeto iz Donkey Kong Bananza, kraj igre je ala Stellar Blade, manje više, botovska infekcija robota koja pri kraju igre čini igru težom je Resident Evil klasik.

Oružja su tipična za ovaj žarn i podeljena su na četiri kategorije, primarna pištolj (Shockwave Gun) i kasnije karabin (Pulse Carbine), ammo se regeneriše kod njih ali imamo loše rešen sistem cooldown-a, sekundarna ili ti attack oružija koja su jako korisna za velike protivnike i u boss fights (Photon Laser, Homing Missiles, Impact Barrier, Lim Cannon, Jackhammer koji je ujedno i jedino oružije sa melee mogućnostima) , i tercijarna,ili ti taktička (Riot Blaster, Charge Piercer, Sticky Bombs, Code Generator) koja služe da prave štetu i kontrolu grupe protivnika. Takođe u okviru weapon wheels imamo i taktičke korisna (defensive) oružja, Drone Hive, Hacking Mines i Decoy Generator. Problem koji ubija zabavu je mala količina municije, zarad korišćenja hackerske mehanike, iako je igra u suštini TPS.

Osećaj napucavanja je dobar kao i u većini savremenih TPS, mehanički podseća na Resident Evil 4 kada igrate kao Leon Scott Kennedy, na to je dodato malo Chronos šmeka i tromosti, pa malo GEARS, pa malo Dead Space a na sve je to dodata mehanika hakovanja koja praktično zaustavlja vreme i omogućava da nanosite više štete protivnicima. Problem kod ovog pristupa da dosta vremena blejite u hakersku mrežu umesto u samog protivnika i nekako puštate da se napucavanje dešava samo od sebe i dosta se oslanjate na aim assist. 

Tokom kampanje ćete otkriti main hub, cabin, u kojem ćete moći da radite upgrade opreme i skill tree, takođe možete da poklonite Diana pronađene gifts  kako bi se upoznala sa krajolicima, životom i stvarima sa Zemlje, takođe imate i mogućnost da igrate neku vrstu mini igara. Glavna stvar a ujedno i jedina sporedna aktivnost u igri se nalazi ovde i zove se Cabin stamp club u kojem skupljene stamp coins menjate za razne upgrades ili kostime i kozmetiku oba karaktera, takođe imate i trening misije koje vam daju resurse koje koristite za upgrade oružja.

Grafika je dobra, stilski osrednje rešena, teksture su detaljne i relativno oštre, raytracing je dobro implementiran, modeli su dobro renderovani, svih 10tak doduše, dizajn protivnika je dosta generički i neka su mešavina metala i neke sluzave biomase, hacking board je dobro rešen, modeli oružja su dobro urađena, uglavnom sve je na svom mestu i u okvirima očekivanog kao SF kliše. Igrao sam je na base PS5 i ima 2 moda, performance i quality, oba imaju unlocked fps, sa razlikom u base rezoluciji. Odigrao sam celu igru u quaility mode i relativno je stabilan fps sa padovima u otvorenijim delovima nivoa tokom igre, ali ne narušava previše game flow. DualSense je dobro podržan sa malo konfuznim mapiranjem komandi.

Muzika je dobra ali uglavnom ništa posebno, soundtrack kombinuje ambijentalne i orkestralne numere koje ponekad imaju uticaj na stvaranje misterije, koje uglavnom nema zbog slabog scenarija igre ili melanholije koja vlada samom stanicom. Gluma se oslanja uglavnom na izraze lica i ton glasa Diane je najuspešniji deo igre i nosi celu igru tokom predvidive i dosadnjikave kampanje. Bonding glavnih junaka je dobro rešen ali bez neke završne kulminacije, nažalost.

U trenutku pisanja igra je prodata u milion primeraka, što je odličan rezultat za novi IP, hype je poveći, naravno i lažna internet drama je isto tu, kako drugačije, ali Capcom je svakako na velikom dobitku jer je u suštini dobro prošao sa igrom koja nema indetitet ili usmerenje ni nakon izlaska. Cena od 70$ je zaista ozbiljna uvreda za zdrav razum, za prelaz treba vam 12-14 sati, ali ok prošlo im je ovaj put, nadam se da neće sledeći put. Uglavnom dobra igra i oko proseka sem u dva aspekta.

Dobre strane

Dobra grafika i raytracing i na base PS5

Diana, Diana, Diana

Dobra hibridno rešena borba 

Loše strane

Opšta generičnost, kako dizajna protivnika tako i okoline

Jako slaba i predvidiva priča