🖊 Autor: Predrag D. – GameGround.ba

📅 Datum objave: 29.08.2026.

📅 Datum izlaska igre: 27. avgusta 2026.

🎮 Platforma: PlayStation 5 / Xbox Series X|S / PC

📊 Žanr: Akciona TPS

🎧 Ocjena: 7,9 / 10

Asobo Studio koji stoji iz Resonance: A Plague Tale Legacy, 2002. godine su osnovali David Dedeine i Sylvain Thiry u Bordou, Francuska. Studio je poznat po radu na A Plague Tale serijalu, sva tri nastavka, takođe radili su i igre kao što su svi novi delovi Microsoft Flight Simulator i Kinect Rush. Ako su prve dve A Plague Tale  igre bile inspirisane šunjačkim akcionim igrama ala Splinter Cell serijal, imale su snažnu naraciju i neverovatno dobru atmosferu. Razvoj odnosa između sestre i brata (Amicia de Rune i Hugo de Rune) kao i njihovo odrastanje i suočavanje sa prokletstvom tokom priče su na nivou The Last of Us. Igru je kao i predhone objavio Focus Entertainment, partnerstvo obe strane traje još od igre A Plague Tale: Innocence.

Resonance: A Plague Tale Legacy je prequel, radnja je smešten oko 15 godina pre događaja iz A Plague Tale: Requiem-a. Glavna junakinja je Sophia, mlada venecijanska krijumčarka i pljačkašica koja živi na moru, a koja se pojavljuje kao sporedni lik u A Plague Tale: Requiem. Odrasla je u ženskom samostanu u kojem je i počela da doživljava razne omen vizije. Praćena očevim životom i avanturama ona odlazi na misteriozno ostrvo Minotaura, gde kroz istraživanje drevnih ruševina, mitologiju i natprirodne pojave pokušava da otkrije tajne svoje prošlosti. Posebno kul aspekt priče igre je što povezuje srednjovekovnu avanturu Sofije sa drevnom minojskom pričom o Tezeju i Minotauru, a kroz tu vezu dodatno proširuje mitologiju sveta A Plague Tale i poreklo misterije povezane sa Maculom. Likovi koji se pojavljuju tokom njene avanture su Leni, Faro, Ezra, Irene, Alec ...

Sistem borbe u Resonance: A Plague Tale Legacy je najveća promena u odnosu na prethodne delove. Sophia za razliku od Amicia de Rune i Hugo de Rune, može direktno da se suprotstavi neprijateljima mačem uz sve savremene elemente koje imamo u akcionim TPS naslovima. Imamo blok, imamo i parry, takođe imamo i vizuelno odvojene protivničke napade koje je moguće blokirati ili uraditi parry ili dodge. Neke stvari iz okoline ili oružje koje je ostalo od protivnika može da se pokupi i iskoristi u borbi i super je uklopljeno u sam flow. Takođe u igri imamo grappling hook koja omogućava rešavanje zagonetki i dodatne taktičke poteze prilikom korišćenje okruženja.

Napredovanje galvnog lika je zasnovano na skill tree sistemu u koji se ulažu Resonance Points, koje možete skupiti istraživanjem sveta i okruženja, čime se otključavaju nove borbene sposobnosti, potezi i poboljšanja postojećih veština. Skills imaju i Mastery nadogradnje, pa igrač može da prilagodi Sofijin stil igre poput boljeg pariranja, bržeg kontranapada, vezivanje dodge i kontra napada, kao i agresivnijih kombinacija za kontrolu veće grupe neprijatelja. U igri nema klasičan lock sistem na protivnika jer se često suprotstavljate istovremeno sa više neprijatelja tako da morate usavršiti veštinu dobrog pozicioniranja prilikom borbe.

Režija set pieces momenata je na vrhunskom nivou, što je odlika serijala. Sistem borbe kada se savlada je super i mislim da je najuspešnija fuzija free flow sistema iz Arkham serijala sa odlično rešenim finisher animacijama i klasičnih light soulsy akcionih igara koje stižu sa istoka. Puzzle deo igre vuče inspiraciju iz igara tipa Uncharted ili novih Tomb Raider igara, kao i iz prethodnika i zagonetke su umereno složene i teške.

Asobo Studio je razvio Resonance: A Plague Tale Legacy na njihovom internom Zouna engine, koji je korišćen i za prethodne igre serijala, A Plague Tale: Innocence i A Plague Tale: Requiem. Razvoj igre trajao je gotovo četiri godine i započeo je ubrzo nakon izlaska Requiem-a. Za Asobo je ovo ujedno bio i novi početak za serijal, nakon sedam godina provedenih uz Amiciu i Huga de Runea. Igra ima sistem sa dve vremenske linije, sa čestim prebacivanjem između njih i u tim tranzicijiama se može videti koliko je potentan sam engine. Igra izgleda neverovatno dobro, animacija lica kose i render glavnih modela pa i NPC su na nivou često izvikanih Sony 1st party naslova ali uz daleko veći nivo detalja i sa sopstvenim stilom.

Asobo Studio nije ubacio ray tracing u Resonance: A Plague Tale Legacy, ali Zouna engine i dalje ima veoma uverljivo indirektno osvetljenje, ambient lighting, volumetrijsko osvetljenje, svetlosne prelaze između otvorenog i zatvorenog prostora, refleksije vode, prirodan scattering na materijalima i veoma precizne senke. Iako je refleksije vode urađena upotrebom Screen Space Reflection (SSR), a ne ray tracingom, izgleda identično kao da je igra rađena u izvikanom UE5 engine. Zouna sada ima sopstveni TSR (Temporal Super Resolution) to omugaćava da igra ima odlične performanse na konzolama i na PC. Na PC-u je čak moguće koristiti native rendering uz temporalne tehnike, dok su DLSS 4.5 i FSR 4.1 dostupni kao opcije. Resonance podržava FSR MFG i DLSS Multi Frame Generation do 6×. Na PC igra radi i izgleda neverovatno dobro a osećaj igranja na 120 plus fps ne može da vam pruži ni jedna konzola i možda će tek PS6 i Xbox Helix da to omoguće.

Glasovna gluma u Resonance je veoma važan segment u građenju atmosfere igre. Glumci su radili i motion capture i glasovnu glumu, što je omogućilo prirodniju sinhronizaciju pokreta, izraza i emocija, posebno kod Sophie i drugih vodećih likova. Zanimljivo je da je tokom mocapa za emotivne scene puštana muzika iz Requiem-a kako bi glumci lakše ušli u odgovarajuće raspoloženje.

Što se zvuka tiče, Asobo je zadržao veoma fizički i realističan pristup: svaki prostor ima drugačiju zvučnu sliku efekata, a kamen, voda, drvo, metal, odeća, koraci i ogromni drevni mehanizmi imaju zaseban karakter. Muziku je komponovao Olivier Deriviere, ali je umesto dominantnog čelo zvuka iz prethodnih igara uveo tematski povezane instrumente yaylı tambur, rebab, bouzouki i tehnike pevanja kao što je grčki hor, čime je zvuk dobio izrazito mediteranski i mitski karakter.

Resonance: A Plague Tale Legacy ima ukupno 14 glavnih chaptera, s tim da je poslednji chapter ujedno i epilog. Kritika je odlično primila ovaj nastavak, što će trasirati franšizu da više podseća na Uncharted i Tomb Raider serijal, što možda i nije loše. Svakako bilo bi savršeno da imamo miks starog gameplay stila i novog da li u okviru iste igre ili odvojeno i po nastavcima. Možda i najveća mana igre naracija u poslednjoj trećini igre, gde se gubi dah i fali dinamika između sestra brat koje su imale prethodne igre.

Dobre strane

Grafika

Uspešna promena smera franšize

Borbeni sistem

Loše strane

Za neke promena smera franšize neće prijati svima

Naracija nije konstantno na najvišem nivou

Nema prepoznatljive dinamike Amicia i Huga